Smudj
Za neke ribolovce ova riba je simbol prestiza i statusa, za neke druge opsesija, gotovo fetis. Da li zbog svoje gotovo mitoloske lepote, ili zbog kvalitetnog i uku-snog mesa, prema smudju nema ravnodusnih. Ova staklenooka grabljivica je najveca riba u svojoj porodici. Najmnogobrojniji odrasli primerci u nasim vodama imaju telesnu masu od 1,2 do 2,5 kilograma, ali tokom letnjeg i jesenjeg lova nisu retki slucajevi da se hvataju smudjevi i do pet kilograma. Dok brana nije zaprecila Tisu kod Beceja, na ovoj reci cesto su lovljeni smudjevi od sest do deset kilograma, duzine i preko 90 santimetara.
Odakle dolazi i koja podneblja nastanjuje
Prapostojbina ove riblje vrste su reke slivova Crnog, Azovskog i Kaspijskog mora, u kojima ih i danas ima u velikim kolicinama. Medjutim, u Sibiru, na severu Rusije i u zapadnim i jugozapadnim zemljama Evrope smudja ima u malim kolicinama samo u rekama Baltickog sliva, do reke Elbe. Glavno prebivaliste smudja su velike i srednje ravnicarske reke istocne Evrope i Panonskog basena, ukljucujuci i njihove juzne pritoke. Ova riba voli duboku i cistu vodu, koristi kao zaklon kamen, panjeve i potopljena stabla na dnu. Takodje prati jata malih ribica i izbegava zagadjenu vodu kod industrijskih ispusta.
Smudj postaje polno zreo sa tri godine starosti. Pripreme za mrest zapocinju polovinom februara intenzivnim hranjenjem. U ovom periodu njegova glavna hrana je sitna riba, uskog tela. Izbegava siroku deveriku, ali i poput stuke ne oprasta ni svom mladem narastaju. U nasim vodama smudj zapocinje svoj mrest od izlivanja reka, od sredine do kraja marta. Severno od Karpata, ova riba svoju reprodukciju obavlja znatno kasnije, posle opadanja reka, u maju, cak i pocet-kom jiina.
Mrest smudja traje od tri do cetiri nedelje. Prestaje da se hrani, izlazi iz dubine i krece ka travnatim obalama, nikad ne izlazeci na plavne terene. Sam mrest se vrsi na veoma originalan nacin. Smudjevi srednje velicine zive u jatima od sedam do deset primeraka. Kada nagon parenja dostigne kulminacijujz jata se izdvajaju parovi koji krecu u potragu za gnezdom. Smudevi se najradije mreste na mekoj travi , na neznim, koncastim izraslinama korena vrbe,gnezdo mora da bude na tvrdom tlu. Pre nego sto zenka polozi ikru, muzjak svojim grudnim perajima ocisti gnezdo od nanetih trulih grana i mulja. Tada se zenka postavlja glavom na dole, gotovo vertikalno i pocinje da izbacuje ikru. Ona to obavlja veoma smireno, bez snaznih naglih pokreta, vec samo ravnomerno mase repom sa jedne na drugu stranu. Jajasca ostaju u travi. Tada prilazi muzjak, takode tiho i poliva ikru mlecom. Za tihog vremena kada se mresti smudj, sa obale se mogu videti mnogobrojni repovi kako se njisu u sentis ritmu . Zenka srednje velicine izbaci i do 200.000 jajasaca koja su su zute boje i velicine do jednog milimetra. Posto baci ikru zenka se udaljava, odlazi u dublju vodu dok muzjak ostaje da bdi nad nasadom, gotovo bez pokreta, dok oplodjena jajasca ce zazive. Gotovo umrtvljen muzjak reaguje na uljeze koji bi da se oslade njegovim potomstvom i naglim jurisem ga proteruje.Mladj smudja raste veoma brzo i pri povoljnim uslovima, u prvoj godini zivota moze da dostigne 300 grama, a kroz dve godine oko kilogram telesne mase. Mladi smudjevi se hrane i krecu u plicoj vodi nego odrasli i mogu se videti na mestima gde voda nije dublja od nekoliko santimetara.. Jednogodisnji smudj uzima uglavnom crvice, gliste i insekte.Tek u drugoj godini udara na sitniju mladj bandara i manje peseve. Ne tako retko desavalo se da manji smudjevi dodju na ruzu od hleba ili valjak od kukuruznog brasna.