|
Beovica |
|
|
Beovica naseljava gotovo sve vode Evrope, sem onih u Skandinaviji, Irskoj i
Skotskoj. Fina krljust beovice u sebi ima kristal guanin koji po svojoj
strukturi lici na biser, pa se u srednjem veku koristila za izradu vestackih
bisera. Van vode njena srebrno-plava boja je vrlo upadljiva, ali joj bas ona
pri povrsini pomaze da se sakrije od potencijalnih grabljivica utapajuci se
u metalno plavu boju neba. Uglavnom bira sporotekuce i nepokretne vode. Njen
usni otvor okrenut je ka gore sto govori da se hrani sa povrsine vode
insektima i larvama, pa iz toga proizilazi da naseljava upravo taj sloj
vode. Obicno formira velika jata sa bodorkama i klenicima nadomescujuci
svoju velicinu velicinom jata. U vodama bez predatora desava se da se
prenamnozi. Zimi se povlaci u dublje zone vode. Mresti se od aprila do
pocetka jula, kada polno zrele jedinke (stare 1 do 3 godine) traze vode
blizu obala bez imalo recnih strujanja. Jedna zenka mo�e poloziti 5.000 do
8.000 komada zutih jajasaca na bilje i kamenje. Mladj se izvaljuje nakon
nedelju dana. Za samo godinu dana ribice porastu do 10 cm, sto cini polovinu
ukupnog rasta za ceo zivot, koji obicno ne prelazi 6 godina. Beovica je
izuzetno vazna karika u lancu ishrane riba grabljivica i vodenih ptica. Lov beovice : Sitna beovica se najcesce lovi cerencem. U zavisnosti od terena i prilika na vodi u lovu beovice mogu se primeniti svi takmicarski metodi. Za ribolov ove vrste ribe potrebni su stapovi izuzetne mekoce, duzine 2 do 11 m, akcije 35 do 130g, predvidjeni za ribu tezine do 1,5 kg. U nacelu, najbrze i najlakse se love kratkim do srednje dugim direkt stapovima (1 - 5 m). Tipican kederski sistem izradjen je od vrlo finog najlona. Najlon debljine od 0,05 do 0,08 omogucuje najizazovnije pokrete mamca zakacenog na udicu 20 - 26. Upotrebljavaju se mali plovci sa oznakom 4x8 - 4x12 i tome primerena kolicina olovnih kuglica. Olovne kuglice mozemo postavljati na dva nacina u zavisnosti od agresivnosti beovice pri uzimanju mamca i to: keder trza dobro i brzo sva olova su spustena do predveza keder trza slabo jedno olovo postavljamo kod predveza,a ostala 10-ak cm vise Valja napomenuti da je duzina predveza srazmerna brzini ribolova. Sto kederi cesce trzaju to je moguce koristiti kraci predvez. Ponekad je i 6 cm sasvim dovoljno, dok je 10 cm maksimalno. Mamci su komadici gliste, sitniji crvi, hleb. U vecini slucajeva primama je osnova za svaki dobar rezultat. Osnovni smisao primamljivanja je da privuce ribu i zadrzi je na jednom mestu gde pecamo. Umece je hraniti toliko koliko je potrebno da riba ostane na mestu, a da se pritom ne prejede ili prateci hranu ode van domasaja pribora. Nacin hranjenja u lovu kedera zavisi od vise faktora. Najznacajniji su: tehnika ribolova, ribolovna dubina, brzina protoka vode, velicina i brojnost riba u jatu. Osnovna hrana za lov kedera je neka od standardnih gotovih smesa. Za povrsinski ribolov (do 1 m dubine) upotrebljavaju se lagane smese koje u vodi prave "oblak". Za lovne dubine preko 1 m treba koristiti osnovnu smesu sa nesto grublje mlevenim komponentama jer brze tone. Opste je pravilo da u tekucoj vodi treba "hraniti" mnogo vise nego u stajacim. Osnovna smesa, naravno, nije dovoljna za vrhunski rezultat. Ukratko postoje cetiri moguca dodatka: Najcesci dodatak su mesni crvi (licinke razlicitih vrsta muva) Drugi dodatak su kasteri (lutke muva koje se nakon nekog vremena razvijaju iz crva) Treci dodatak je fuj (licinke vrste Chironomus tumi tumi i slicne) Cetvrti dodatak, cest kao i mamac, su bloodworm-ovi Osnovu primame za beovicu cine: fine mrvice crnog hleba, mleveni keks, kukuruzno brasno, kukuruzni griz, peceni kikiriki. Kada krenete u potragu za beovicama potrazite prvo osuncanu povrsinu vode. Jata beovica su lako vidljiva jer je ovo riba povrsine vode. Cak i zimi, jata su aktivna i na prvi zrak sunca se pojavljuju na povrsini. Kada se priblizite vodi i odredite mesto ribolova, navlazite primamu koliko god mozete. Kada je bacite, trebalo bi da pravi finu maglu u vodi koja dugo traje. Prakticno, raspadanje treba da pocne cim bacite primamu u vodu. Najbolje su primame zute i bele boje. Cist hleb je toliko dobra primama da cete kada bacite koricu hleba u vodu, primetiti jato beovica kako se bore za gric. Pribor treba da montirate tako da nakon zabacaja, mamac sto duze ostane na samoj povrsini i da polako tone ka sredini vode. Na dnu ne ocekujte da ima bilo kakvih beovica. Vodu neprestano mutite dodavanjem primame. Zabacujte uvek na isto mesto i vadicete ribicu za ribicom. Ovakvo pecanje je mozda najblize sportskom ribolovu. Ne ocekujte da cete u jednom trenutku moci da pecate na vise od jednog stapa. Ugriz beovice je brz i odlucan. Ukoliko vam plovak tone polako, znajte da je u pitanju jato sitnih beovica napalo vas mamac. Kada ribu upecate i izvadite iz vode, promenite mamac. Stari mamac bacite u vodu kao primamu i zabacite ponovo. Kada jato krene da grize, ove radnje cete automatizovati. Postavlja se pitanje sto bi uopste pecali beovice. Evo nekoliko razloga: Pecaros ste pocetnik. Pecanje beovica je odlicna vezba i priprema za mnogo krupnije ribe. Trebaju vam kederi za pecanje grabljivica. Vrlo brzo mozete napecati dovoljno beovica za ceo dan. Ali pazite, beovice su vrlo osetljive na kvalitet vode i brzo ugibaju u toploj vodi bez kiseonika, kakva je recimo u kofi u kojoj cuvate kedere. Nemojte pecati vise nego sto vam je potrebno. Beovice rade gotovo celog dana i uvek ih mozete naci. Sportista u dusi. Nije bitna vrsta, bitan je osecaj ulova. Na takmicenju. Svaka upecana beovica moze odluciti pobednika. Los dan. Beovica radi i kada nista ne radi. Cekate veci ulov. Zabacili ste dubinke ili plovke na vecu dubinu i cekate krupniji ulov. Pecajte beovice da prekratite vreme. Bez obzira na motiv, pecanje beovica moze doneti dosta uzivanja u prirodi i opustanja uz nadmudrivanje ribe. |
|