Bandar

Bandar naseljava celu Evropu, osim voda Skotske i Norveske. Naseljava sve vrste vodenih teritorija. Bez obzira na tip vode, bandara uvek trazite iza betonskih blokova, veseg kamenja, potopljenog drveca, medju vodenim biljem ili ispod podlokane obale iz koje izrasta dosta korenja priobalnog drveca. Mresti se obicno od marta do aprila, ali ako je temperatura niza, taj period moze da se produ�i i do juna. Zenka pola�e i do 200.000 komada ikre i to je razlog brzog osvajanja novih voda.

U mladosti, bandar je vretenast, ali sa godinama dobija grbu iza glave. Naraste i do 50 cm sa tezinom do 2 kg i moze ziveti i do 50 godina. Najcesce upecani primerci su oko 200g.

Bandar je jatna riba i u jatu i lovi, a samo kada ostari postaje usamljenik. Jata su obicno sastavljena od primeraka iste velicine i �to su clanovi mlaci jato je vece. Sa dolaskom noci i polaskom na pocinak jato se raspada, da bi se izjutra opet formiralo. Odrasli grgeci zimi, iz dubina, periodicno dolaze u plice delove da nesto s nogu ulove i pojedu, pa se zatim ponovo vracaju u dubinu. Najaktivniji je kada je temperatura preko 14°C. Kada temperatura padne ispod 4°C bandar pada u san. Bandar je lepa riba, ciji oblik tela ukazuje na grabljivi nacin zivota. Ledja su mu maslinasto zelena sa 6 do 7 crnih linija koja mu pomazu da se sakrije u vodeno bilje odakle vreba plen. Rep je mali, pa bandar nije brz plivac, ali je izuzetno izdrzljiv. Bandar plen progoni, za razliku od stuke koja plen napada u trenu i brzo odustaje.
 

Lov bandara :

 Taktika za lov sitnijih bandara
Sitni bandari �ive u svim tipovima voda, a narav im je takva da napadaju svaki mamac koji pecaros baci u toku celog dana. Cesto je jedina riba koja grize u toku dugih letnjih dana. Najcesce se mogu naci na skrovitim mestima gde neki objekat natkriva povrsinu vode, recimo vrba ili dok, ali i plivajuca vodena trava. Korenje i panjevi su sigurni znak da su bandari tu. Najvise voli sporotekuce i mirne vode i retko se krecu u matici reke.

Kada koristite velike mamce kao sto su gliste, bandar napravi pauzu pre nego sto uzme mamac. Naizgled se cini da se igra sa njim, plovak prvo krene da tone, ali ubrzo pocinje da vibrira. U tom trenutku kontra je siguran promasaj. Treba sacekati da bandar potpuno uzme mamac, sto on i radi odlucno potpuno potapajuci plovak. Ukoliko zakasnite sa kontrom, moze vam se desiti da vam udica ostane u zeludcu upecane ribe.

Pecanje plovkom i dubinsko pecanje su podjednako efikasni pri lovu bandara. Medjutim, ako pecate blize obali, prednost dajte plovcima. Laka pecaljka i fiksirana spulna sa najlonom nosivosti do 1 kg su idealna kombinacija. Ukoliko pecate na vecim daljinama, koristite dubinku i hranilicu. Najlon nosivosti do 2 kg je pravi izbor.

 Taktika za lov velikih bandara
Najveci problem kod lova krupnih bandara su upravo njihova sitnija sabraca koja jednostavno napadaju svaki mamac koji im se nadje u blizini cim ga spaze. Jedini nacin da stignete do krupnijih komada je da izaberete pravu vodu, metod i doba godina za njihovo pecanje. Imajte na umu da cak i najmanja jezera skrivaju u svojim vodama krupne jedinke. Jesen je pravo vreme za lov na krupnije bandare. U to doba godine oni formiraju velika jata na dnu vode kako bi zajedno migrirali u najdublje delove gde prezimljavaju. U tom periodu su izuzetno prozdrljivi i agresivni.

Kao tradicionalni mamci koriste se gliste, zive i mrtve ribice (najbolje plavci), ali i durbaci mamci koji se sve cesce koriste.

Na vecim, dubljim vodama, mozete poku�ati da zainteresujete ribu primamom. U hranilicu stavite aromatizovanu primamu za belu ribu sa dodatkom mesnih crvica. Sa aromom se mo�e eksperimentisati: suva krv i ekstrakt crva uz crvenu boju cesto mogu pomoci. Mesni crvici imaju zadatak da privuku sitnu ribu cije ce prisustvo zainteresovati vece bandare. Na manjim jezerima i kanalima upotreba hranilice mo�e preterano uznemiriti ribu. Na ovim vodama bolje je koristiti dubinsku metodu ili vagler plovak, a udicu mamciti glistom. Kod vaglera dodajte na udicu i par crvica kako bi svojim pokretima ucinili mamac zivljim. Svakih par minuta kratkim trzajem povlacite stap, Sto ce cesto rezultovati ugrizom sumnjicavog bandara u blizini. Na velikim, dubokim vodama varalicarenje je mnogo efikasnije od bilo kog drugog metoda jer vam omogucava da pretrazujete kompletnu povrsinu vode. Patenti kao �to su ABU Toby, Atom, Reflex i Gaginii vobleri velicine 5 cm u sivo-beloj boji su se vec do sada dobro pokazali. Ono cto je najbitnije jeste da povlacite varalicu sto je sporije moguce, da joj dozvolite da potone do samog dna pre nego sto je povlacenjem dovedete do povrsine. Nije lose da koristite sajlu za vezivanje varalice, jer se moze desiti da na nju napadne stuka, koja bi monofilament presekla svojim ostrim zubima.

Bandar obicno ne uzima mamac naglo, vec prvo voli sa njim da se poigra, sto cini pravovremeno kontriranje dosta teskim. Kod pecanja plovkom, recimo, dobro je sacekati par sekundi nakon sto plovak nestane, pa tek onda kontrirati i to blago. Nemojte predugo cekati, jer riba mo�e ispustiti mamac, ali i potpuno progutati udicu koju je kasnije tesko izvaditi. Crvena boja je najprivlacnija za bandara. Uz standardni mamac na udicu se moze dodati crvena plocica ili perce. Ukoliko varalicarite, probajte varalice sa crvenim telom ili nekim vecim crvenim delom. ˇ Najkrupniji bandari zive u najvecim dubinama reka, nizvodno od velikih predmeta u vodi, kao sto su nosaci mostova ili stene, pored potopljenog drveca. U jezerima najcesce se okupljaju na mestima gde korenje priobalnog drveca pravi gust splet kanala u vodi natkrivenoj senkom krosnje. Cesto patroliraju i delovima vode koja je obrasla povrsinskom vegetacijom. Leti, mesta gde je struja jaka, gde se voda peni i osvezava kiseonikom su rado posecivana mesta za krupnije bandara. Takodje, bandara ima gde god ima i sitne ribe kojom se bandari hrane.

Kako je bandar zainteresovan za sve sto sija i vibrira, gotovo svaka varalica ce za njega biti odlicna. Ukoliko zelite da pretrazite vodu po dubini koristite fleksibilne silikonske varalice. Boja zavisi od mesta do mesta. U vecini slucajeva je to cisto bela varalica, dok se na drugim vodama zuta ili crvena varalica pokazuje kao bolja. Varalica moze biti u obliku tvistera, ali ni oblici rakova, zaba ili ribica nisu losi. Kod vodjenja mamca obratite paznju da bandar nije bog zna kako brz i spretan plivac. Omogucite mu da mamac sustigne. Metalne varalice, kao sto su Mepps (velicine 0-2), Tori i Panter Martin su se na mnogim vodama pokazale kao dobitna kombinacija. Na ovakve varalice moze se okaciti komadic crvenog platna ili plastike kako bi joc vice privukle paznju prozdrljivog bandara.

Dobar metod pecanja bandara je sledeci:
Na udicu postaviti dve manje gliste ili kombinaciju gliste i mesnog ili brasnenog crva. Deset santimetara od udice postavi se olovo koje ne moze da se priblizi udici jer ste ispod olova postavili stoper. Ovakvim sistemom polako pretrazujte dno. Bacajte polako i oprezno. Pretrazite teren sa leva na desno, a onda promenite lokaciju.

Jos jedna kombinacija je cesta:
Metalna varalica sa glistom razvucenom po najlonu i udicom na kraju. Ovakav sistem ribu privlaci vibracijom i sjajem vara-lice, ali i mirisom i oblikom gliste. Ovde je bitno da glista prilikom vucenja bude potpuno ispravljena. Vodjenje ovakvog sistema moze biti po sredini vode, ali je cesce vodjenje odskakanjem od dna. Nakon zabacivanja saceka se da varalica padne na dno. To se vidi po tome sto se najlon opusti potpuno. Zatim vrh stapa spustimo na oko 50 cm od povrsine vode i namotamo koliko mozemo najlona, a da ne pomerimo varalicu. Sledeci potez je naglo izdizanje vrha stapa za oko 80 cm. Varalica ce na ovaj trzaj poleteti sa dna, �to cesto izazove bandara da napadne. Nakon nekih 80cm varalica se zaustavlja i ponovo pada ka dnu imitirajuci bolesnu ribu. Ceo postupak se ponavlja sve dok ne izvucemo varalicu iz vode.

Bandar se moze, mada ne bas cesto, loviti i strimerom. Uglavnom se koristi plavi ili narandzasti strimer na udici velicine 6-8. Ovakav strimer treba da ima i par zlatnih niti u sebi. Vodjenje ovakvog strimera je po dnu. Prvo zabacujemo strimer na mesto gde predpostavljamo da su bandari, pa kao i u prethodnom slucaju imitiramo bolesnu malu ribu.

Zivi i mrtvi kederi su dobri mamci za bandare. Za razliku od varalica, gde riba uzima mamac na brzinu, ne gledajuci kako joj ne bi pobegao, kedera bandar dobro zagleda pre nego ga proguta. Ovo znaci da sajlu ne smete koristiti. Koristite monofilament ukoliko ste sigurni da nema stuka u blizini, inace koristite neki od novih materijala kao sto su Kryston Silkworm ili Kryston Quicksilver. Pravo mesto za zabacivanje kedera je u blizini mesta gde lokvanji prekrivaju vodu.
Ukoliko koristite mrtvog kedera, otpustite najlon ili koristite maksimalno lako olovo, kako bendar ne bi osetio otpor pri uzimanju mamca. Olovo i mamac se mogu uplesti u organske ostatke na dnu vode kao sto su lisce i grancice. Da bi se ovo sprecilo treba koristiti olova oblih ivica, a u mamac treba ubaciti vazduh medicinskim spricem. Mamci moraju uvek biti svezi. Sitne bodorke, beovice, crvenperke i krkuse duzine od 3,5 do 5 cm su idealne. Nemojte nikada koristiti usmrdele stare ribice, kao ni morsku ribu, jer bandar ne voli miris mora.